Шта после Linux-а?

Апстракт

Оперативни систем Linux је софтверска основа за  широк спектар електронских уређаја. Иако иницијално развијен за 386 АТ хардвер персоналних рачунара 90тих година, Linux је данас успешно пренесен на различите хардверске платформе, од мобилних телефона, видео игара, сервера, до суперкомпјутера.  Linux-ов отворен софтверски модел створио је импресиван екосистем који већ  више од две деценије успешно уједињује велики број програмера из читавог света  и омогућава даље усавршавање и  проширење  његовог програмског  језгра, библиотека и апликација.

За разлику од типичних персоналних рачунара, најновије мобилне рачунарске платформе се одликују много већом шароликошћу системских архитектура са многобројним хетерогеним процесорским јединицама  (multi/many-core концепт) и дистрибуираним меморијским системом.  Овакав развој хардвера је потпомогнут најновијом технологијом, као нпр. процесорима фирме ARM, и представља изазов за Linux, вероватно највећи са којим се ова успешна групација до сада суочила. Као пример, број линија новог кода у језгру Linux-а за подршку мобилних платформи (најчешће базираних на ARM-овим процесорима)  тренутно расте десет пута брже него број линија кода за подршку персоналних рачунара (најчешће базираних на Intel-овим процесорима). Предвиђа се да ће се овај раскорак даље наставити и да ће успорити усавршавање Linux-а, те евентуално довести у питање исправност неких ранијих одлука његовог креатора, као нпр. питање монолитског- или микрокернела.

Предавање иницијално даје преглед најновијих трендова у области мобилних хардверских платформи и оперативних система.  У даљем току предавање се бави могућим алтернативним правцима технологије, као нпр. одвајања контроле стања хардвера од процесирања апликација, те могућношћу поновног увођења рудиментарног BIOS-а (Basic IO System) који је био заступљен у рачунарима 80тих и 90тих година. Предавање је информативног карактера и намењено је особама заинтересованим за нове трендове у области  мобилних рачунара. За праћење није потребно детаљно познавање области оперативних система или рачунарских архитектура.

Предавач

Војин живојновић је дипломирао и магистрирао на Електротехничком факултету у Београду, а докторирао на RWTH, Aachen, SR Nemačka.  живи и ради у јужној Калифорнији, САД. Објавио је преко 70 научних радова  у областима дизајна електронских система високе интеграције и дигиталне обраде сигнала. Аутор је програмског језика LISA за опис инструкцијских скупова који се од 1997. године континуирано примењује у индустрији електронских система (нпр. ARM, Synopsys). Др. живојновић је био оснивач и председник компаније AXYS Design Automation, Inc. (Irvine, SAD), која је 2004. године аквизицијом постала део фирме ARM (Cambridge, Velika Britanija). Од 2004. до 2010. године обавља низ руководећих функција у фирми ARM, између осталих као потпредседник ARM-а задужен за стратешку сарадњу са Apple-ом на пројектима iPod, iPhone и iPad.  Од 2010. године председник је startup компанија Aggios, Inc. (Irvine, SAD) и  Aggios Europe d.o.o. (Beograd) које се баве развојем контролног софтвера и пратећих софтверских оруђа за управљање multicore хардверским платформама.