Šta posle Linux-a?

Apstrakt

Operativni sistem Linux je softverska osnova za  širok spektar elektronskih uređaja. Iako inicijalno razvijen za 386 AT hardver personalnih računara 90tih godina, Linux je danas uspešno prenesen na različite hardverske platforme, od mobilnih telefona, video igara, servera, do superkompjutera.  Linux-ov otvoren softverski model stvorio je impresivan ekosistem koji već  više od dve decenije uspešno ujedinjuje veliki broj programera iz čitavog sveta  i omogućava dalje usavršavanje i  proširenje  njegovog programskog  jezgra, biblioteka i aplikacija.

Za razliku od tipičnih personalnih računara, najnovije mobilne računarske platforme se odlikuju mnogo većom šarolikošću sistemskih arhitektura sa mnogobrojnim heterogenim procesorskim jedinicama  (multi/many-core koncept) i distribuiranim memorijskim sistemom.  Ovakav razvoj hardvera je potpomognut najnovijom tehnologijom, kao npr. procesorima firme ARM, i predstavlja izazov za Linux, verovatno najveći sa kojim se ova uspešna grupacija do sada suočila. Kao primer, broj linija novog koda u jezgru Linux-a za podršku mobilnih platformi (najčešće baziranih na ARM-ovim procesorima)  trenutno raste deset puta brže nego broj linija koda za podršku personalnih računara (najčešće baziranih na Intel-ovim procesorima). Predviđa se da će se ovaj raskorak dalje nastaviti i da će usporiti usavršavanje Linux-a, te eventualno dovesti u pitanje ispravnost nekih ranijih odluka njegovog kreatora, kao npr. pitanje monolitskog- ili mikrokernela.

Predavanje inicijalno daje pregled najnovijih trendova u oblasti mobilnih hardverskih platformi i operativnih sistema.  U daljem toku predavanje se bavi mogućim alternativnim pravcima tehnologije, kao npr. odvajanja kontrole stanja hardvera od procesiranja aplikacija, te mogućnošću ponovnog uvođenja rudimentarnog BIOS-a (Basic IO System) koji je bio zastupljen u računarima 80tih i 90tih godina. Predavanje je informativnog karaktera i namenjeno je osobama zainteresovanim za nove trendove u oblasti  mobilnih računara. Za praćenje nije potrebno detaljno poznavanje oblasti operativnih sistema ili računarskih arhitektura.

Predavač

Vojin živojnović je diplomirao i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na RWTH, Aachen, SR Nemačka.  živi i radi u južnoj Kaliforniji, SAD. Objavio je preko 70 naučnih radova  u oblastima dizajna elektronskih sistema visoke integracije i digitalne obrade signala. Autor je programskog jezika LISA za opis instrukcijskih skupova koji se od 1997. godine kontinuirano primenjuje u industriji elektronskih sistema (npr. ARM, Synopsys). Dr. živojnović je bio osnivač i predsednik kompanije AXYS Design Automation, Inc. (Irvine, SAD), koja je 2004. godine akvizicijom postala deo firme ARM (Cambridge, Velika Britanija). Od 2004. do 2010. godine obavlja niz rukovodećih funkcija u firmi ARM, između ostalih kao potpredsednik ARM-a zadužen za stratešku saradnju sa Apple-om na projektima iPod, iPhone i iPad.  Od 2010. godine predsednik je startup kompanija Aggios, Inc. (Irvine, SAD) i  Aggios Europe d.o.o. (Beograd) koje se bave razvojem kontrolnog softvera i pratećih softverskih oruđa za upravljanje multicore hardverskim platformama.