Основне академске студије

Трајање студија

Од 2003. године на Електротехничком факултету је уведен нови наставни план и програм, по коме основне студије трају четири године, односно осам семестара. То значи да се факултет определио за шему 4+1, по којој се после четири године студија стиче титула дипломирани инжењер електротехнике и рачунарства, а после још једне додатне године титула дипломирани инжењер - мастер електротехнике и рачунарства у складу са новим Законом о високом образовању и принципима Болоњске декларације. Све активности студента бодују се по ЕЦТС систему кредита, тако да сваки семестар носи 30 ЕЦТС бодова. У последњем, осмом семестру, студент је обавезан да уради стручну праксу која носи 2 ЕЦТС бодова и завршни рад, који носи 10 ЕЦТС бодова. Два семестра чине једну школску годину. Сваки семестар траје 15 недеља, у које је укључена настава и термини за одржавање колоквијума. Школска година почиње 1. октобра а завршава се 30. септембра наредне године.

Настава и испити

Настава се изводи по предметима, који по новом наставном плану морају бити једносеместрални. Постоје и практикуми, који представљају предмете мањег обима и претежно су оријентисани на практичан рад студената или продубљивање знања из основних предмета. Друштвени предмети и страни језици по обиму одговарају практикумима. Код свих предмета предиспитне активности студената, као што су колоквијуми и домаћи задаци, врше се током семестра у коме се изводи настава из предмета. У структури укупног броја поена најмање 30, а највише 70 поена мора бити предвиђено за активности и провере знања у току семестра. Укупно 100 поена се стиче испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита. Завршни испити се полажу у одговарајућим испитним роковима, а то су: јануарски, фебруарски, јунски, јулски, августовски и септембарски. Услови за упис наредне године студија прописани су новим Законом о високом образовању и изражавају се оствареним бројем ЕЦТС бодова.

Путање студирања

Да би успешно комплетирао своје основне студије студент мора да изабере путању студирања. Ова путања је иста без обзира у каквом статусу студент студира. Свака грана путање представља један одсек или смер. Путања се увек одабира при крају семестра пред којим следи гранање. Приликом сваког одабира студент прави ранг листу својих жеља за сва могућа гранања у датом чвору. Који од одсека/смерова ће студент уписати зависи од његовог коефицијента успешности студирања.

Коефицијент успешности студирања се формира тако што се оцене на испитима помноже са коефицијентима који зависе од испитног рока у којем је студент положио испит (коефицијент је различит од нуле за онај рок који следи непосредно по завршетку предавања из датог предмета и први наредни испитни рок, и то само у првој уписаној школској години). Такви бројеви се саберу и поделе са укупним бројем испита на датој години (без обзира колико је испита студент положио). Коефицијент успешности опада уколико је студент током више школских година уписивао прву студијску годину.

Студенти могу изабрати следеће путање:

При упису студенти бирају студијски програм:
- Електротехника и рачунарство (ЕР)
- Софтверско инжењерство (СИ)
При крају II семестра:
- студенти студијског програма Електротехника и рачунарство (ЕР) бирају један од следећих модула:
  - Електроника
  - Енергетика
  - Рачунарска техника и информатика
  - Сигнали и системи
  - Телекомуникације и информационе технологије
  - Физичка електроника
При крају IV семестра:
- студенти који долазе са модула Телекомуникације и информационе технологије се одлучују између следећих смерова:
  - Информационо комуникационе технологије,
  - Аудио и видео технологије,
  - Микроталасна техника
- студенти који долазе са модула Физичка електроника бирају један од следећих смерова:
  - Наноелектроника и фотоника
  - Биомедицински и еколошки инжењеринг

Стручна пракса

Стручна пракса представља облик наставе у коме студенти стичу шира практична знања, вештине и способности. Пракса се по правилу обавља у осмом семестру и обавезан је део студијског програма.

Студент самостално бира организацију из државног, приватног или јавног сектора у којој ће обавити стручну праксу у Републици Србији или у иностранству.

Попуњен Упут за стручну праксу, пре одласка на стручну праксу, студент оверава у Студентском одсеку и носи у изабрану организацију где ће стручну праксу обавити.

По обављеној стручној пракси, у трајању од најмање 90 сати, а на основу извештаја студента и потврде одговорног лица које потписом и печатом Организације потврђује да је стручна пракса обављена, Руководилац стручне праксе верификује обављену стручну праксу у Студентском одсеку, где се евидентира одрађена обавеза студента и уписује 2 ЕСПБ бода.

Стручна пракса се не оцењује нумерички, већ описном оценом „признаје се“ и уноси се у додатак дипломи.

(детаљније у Правилнику о основним академским студијама, чл. 15)

Завршни рад

Завршни рад је самостални рад студента из одређене теме, чија се израда и одбрана раде на крају студијског програма, када студент положи све испите и испуни све обавезе предвиђене студијским програмом.

Завршни рад мора бити из области изборног подручја – модула који је студент уписао.

Списак тема за завршни рад и наставника који су за њих одговорни утврђује катедра која је надлежна за изборно подручје.

Студент може узети завршни рад само код наставника који је ангажован на неком од предмета изборног подручја – модула студијског програма на коме је студент уписан, или код наставника код кога је полагао предмет са другог изборног подручја основних студија.

Пријава одбране завршног рада се врши на прописаном обрасцу, који студент, уз сагласност ментора, предаје Студентском одсеку. Студентски одсек проверава и потврђује испуњеност услова за одбрану завршног рада оверавањем поднете пријаве. Оверену пријаву студент предаје ментору и приступа одбрани. Одбрана завршног рада је јавна и обавља се у просторијама Факултета пред комисијом коју чине најмање два члана, од којих је један руководилац израде завршног рада, а други наставник, асистент са докторатом, наставник или сарадник у настави ангажован на изборном подручју на коме је студент уписан.

Успех на јавној одбрани завршног рада изражава се оценом од 5 (пет) до 10 (десет). По завршетку одбране, руководилац завршног рада потписану пријаву предаје Студентском одсеку, где се евидентира да је завршни рад одбрањен и уписује се 10 ЕСПБ бодова.

(детаљније у Правилнику о основним академским студијама, чл. 26-29)

Звање

По успешној одбрани дипломског рада студент добија звање дипломирани инжењер и може уписати једногодишње студије за звање мастер.