Navigacija

Upis na Elektrotehnički fakultet

Pripremna nastava

Pripremna nastava iz matematike i fizike za upis na tehničke fakultete

Prijavljivanje za pripremnu nastavu za upis na fakultet počinje 16.09.2024. a uplate se primaju počevši od 1.10.2024. 

Informacije za đake koji prate pripremnu nastavu iz matematike i fizike uživo na ETF-u. Raspored po grupama i termini časova mogu se dobiti na telefon 011/3218-320 od 10h do 17h. Pripremna nastava počinje  u subotu  5.10.2024. 

Informacije za đake koji prate pripremnu nastavu iz matematike online. Pripremna nastava će početi u subotu 19.10.2024. preko MS Teams platforme. Detaljno obaveštenje biće postavljeno tokom iduće nedelje. 

Fond časova je 72 po predmetu za grupe koje kreću u školskoj 2024/25. godini u grupama od po najviše 20 polaznika. Kandidati pri upisu biraju da li će pratiti nastavu iz matematike, iz fizike ili iz oba predmeta.

Kandidati pri upisu takođe biraju da li će celokupnu nastavu pratiti uživo (vikendima u učionicama fakulteta) ili online putem platforme u organizaciji Elektrotehničkog fakulteta. Ukoliko epidemiološka situacija ne  bude dozvoljavala nastavu uživo, celokupna nastava će preći na online varijantu.

Grupe za pripremnu nastavu će se formirati i posle zvaničnog početka pripremne nastave sve dokle postoji odgovarajući broj zainteresovanih za formiranje grupa. 

Predviđeno je da se kursevi završe do 16. juna 2025.

Nastavu drže PROFESORI I ASISTENTI ETF-a sa katedri za matematiku i fiziku.

U okviru svakog kursa predviđen je i ZAVRŠNI TEST, na kome će slušaoci moći da provere stečeno znanje.

U toku kurseva slušaoci dobijaju DOMAĆE ZADATKE i zadatke za samostalno prorađivanje i utvrđivanje gradiva.

U nastavi matematike koristiće se knjige

  • Zbirka rešenih zadataka za pripremu prijemnog ispita iz matematike, autora Dr Branka Maleševića, Dr Vladimira Bečejca, Dr Nenada Cakića
  • Metodička zbirka zadataka za polaganje prijemnog ispita iz matematike sa rešenjima i pregledom teorija za upis na tehničke i prirodno-matematičke fakultete, autora Dr Mirka Jovanovića

kao i druge slične zbirke (knjige se mogu nabaviti u skriptarnici Fakulteta).

Nastava iz fizike se realizuje prema knjizi

  • Testovi iz fizike, autora Dr Božidara Stanića, Dr Jovana Cvetića.

Nastava se održava subotom ili nedeljom i to u terminima od 9, 11, 13 i 15 časova u prostorijama Elektrotehničkog fakulteta.

Prijave i uplata

  • Cena po predmetu je 52.000,00 ako se plaća odjednom, ili 57.000,00  u tri rate po 19.000,00 dinara.
  • Prijava se vrši popunjavanjem online obrasca na strani priprema.etf.bg.edu.rs 
  • Nakon popunjavanja prijave polaznici će dobiti potvrdu o prijavi sa prijavnim brojem kao i primer uplatnice koji će stići i na navedenu mejl adresu.
  • Molimo da pažljivo popunite uplatnicu sa pozivom na broj koji ste dobili u primeru uplatnice i da uplatu vršite počevši od 1. oktobra.

Pripremna nastava počinje 5. oktobra 2024.

PRATITE OVAJ SAJT, zbog eventualnih izmena termina i dodatnih obaveštenja.

Broj mesta je ograničen brojem raspoloživih prostorija na Fakultetu.

Pripremna nastava - Često postavljana pitanja

Koliko će trajati pripremna nastava?
Pripremna nastava se završava do 16. juna 2025. Održaće se ukupno 72 časa. Odvija se subotom ili nedeljom. Moguće je da se časovi održe iste sedmice i u subotu i u nedelju zbog eventualnih državnih ili verskih praznika koji slede iduće ili koji su bili prethodne nedelje. O tome će polaznici biti blagovremeno obavešteni.

Do kada će se formirati grupe za pripremnu nastavu?
Grupe za pripremnu nastavu će se formirati i posle zvaničnog početka pripremne nastave sve dokle postoji odgovarajući broj zainteresovanih za formiranje grupa. Napomenimo da je predviđeno da pripremna nastava traje do 16. juna 2025. sa adekvatnim brojem časova.
Nastava može biti privremeno prekinuta (najviše jednu ili dve sedmice) samo u januarsko-februarskom ispitnom roku na ETF zbog zauzetosti sala. Zauzetost sala nije moguće unapred predvideti, jer ona zavisi od broja prijava za polaganje ispita. Zbog toga će se privremeno prekidanje nastave uraditi samo u krajnjoj nuždi, jer će se nastojati da se časovi nastave što redovnije održavaju.

Gde se održava nastava?
Ako nije online, nastava se održava u salama Elektrotehničkog fakulteta.

Gde se mogu dobiti ili pročitati dodatne informacije vezane za nastavu?
Dodatne informacije se mogu dobiti na sajtu ETF-a, putem telefona 0113218320, ili putem e-pošte vesna@etf.bg.edu.rs odnosno mihailovicb@etf.rs ili malesevic@etf.rs.
Informacije u vezi pripremne nastave možete dobiti od 10 do 17 časova.

Pripremna nastava - program iz matematike

  1. Ulazni test
  2. Izrazi i osnovne formule
  3. Linearne jednačine i nejednačine
  4. Kvadratne jednačine i nejednačine
  5. Iracionalne jednačine i nejednačine
  6. Eksponencijalna funkcija, jednačine i nejednačine
  7. Logaritamska funkcija, jednačine i nejednačine
  8. Trigonometrija
  9. Kompleksni brojevi
  10. Nizovi
  11. Granične vrednosti nizova i funkcija
  12. Planimetrija
  13. Stereometrija
  14. Analitička geometrija
  15. Izvodi i ekstremumi
  16. Binomna formula
  17. Kombinatorika
  18. Završni test

Pripremna nastava - program iz fizike

  1. Prostor, vreme i kretanje
    1. Referentni sistem. Vektor položaja. Ravnomerno i neravnomerno kretanje (pravolinijsko i krivolinijsko).
    2. Trenutna brzina. Klasičan princip sabiranja brzina (Galilejeve transformacije).
    3. Ubrzanje.
    4. Kružno kretanje.
  2. Sila i energija
    1. Impuls i sila. Osnovni zakon klasične dinamike. Slaganje sila.
    2. Zakon akcije i reakcije.
    3. Dinamika kružnog kretanja. Centripetalna sila. Ubrzanja kod kružnog kretanja.
    4. Rad kao skalarni proizvod. Energija (kinetička i potencijalna). Snaga.
    5. Spoljašnje i unutrašnje trenje.
  3. Pojam o relativističkoj mehanici
    1. Kontrakcija dužina, dilatacija vremenskih intervala.
    2. Relativistički zakon sabiranja brzina. Relativistička masa i impuls. Veza energije i mase (E=mc^2)
  4. Sile i bezvrtložno polje
    1. Vrste i podela fizičkih polja. Konzervativne sile.
    2. Sila teže. Kretanje materijalne tačke pod dejstvom sile teže.
    3. Njutnov zakon gravitacije.
    4. Gravitaciono polje. Jačina polja, potencijal, potencijalna energija i rad u gravitacionom polju.
    5. Kulonov zakon. Jačina električnog polja, električni fluks, potencijal napon, potencijalna energija i rad u električnom polju.
    6. Električni kapacitet. Energija električnog polja u ravnom kondenzatoru.
  5. Zakoni održanja i energija
    1. Zakon održanja impulsa (reaktivno kretanje).
    2. Zakon održanja energije u klasičnoj fizici (II kosmička brzina).
    3. Ukupna i kinetička energija. Ukupna relativistička energija. Energija i impuls. Energija i rad.
    4. Kinetička energija i moment inercije. Moment sile. Moment impulsa.
    5. Zakon održanja momenta impulsa (piruete, II Keplerov zakon).
    6. Elastični i neelastični sudari. Potencijalne krive (potencijalna jama i barijera).
  6. Hidromehanika
    1. Hidrostatika. Pritisak u tečnostima.Paskalov zakon. Promena pritiska sa dubinom. Arhimedov zakon.
    2. Hidrodinamika. Jednačina kontinuiteta. Bernulijeva jednačina.
  7. Fizika velikog broja molekula
    1. Čvrsta tela. Kristali. Elastičnost čvrstih tela. Hukov zakon.
    2. Tečnosti. Osobine tečnosti. Kapilarne pojave. Površinski napon.
    3. Gasovi. Pritisak gasa. Osnovna jednačina kinetičke teorije gasova. Avogadrov zakon.
    4. Srednja vrednost kinetičke energije molekula i temperature idealnog gasa.
    5. Jednačina idealnog gasnog stanja.
    6. Bojl-Mariotov, Gej-Lisakov i Šarlov zakon.
    7. Toplota. Specifične toplote gasa. Rad pri širenju idealnog gasa.
    8. I i II princip termodinamike.
    9. Izobarska, izotermska i adijabatska promena stanja gasa.
    10. Karnoov ciklus. Toplotne mašine.
  8. Elektrokinetika
    1. Jačina i gustina struje.
    2. Elektromotorna sila. Električna otpornost.
    3. Omov zakon. Kirhofova pravila.
    4. Džulov zakon.
    5. Elektrolitička disocijacija. Faradejevi zakoni elektrolize.
  9. Sile i vrtložno polje.
    1. Definicija ampera. Interakcija naelektrisanja u pokretu.
    2. Magnetno polje. Vektor magnetne indukcije. Magnetni fluks.
    3. Magnetno polje strujnog provodnika.
    4. Delovanje magnetnog polja na provodnik sa strujom. Amperov zakon. Pravougaona strujna kontura u magnetnom polju.
    5. Lorenzova sila.
    6. Kretanje naelektrisanih čestica u električnom i magnetnom polju.
  10. Elektromagnetna indukcija
    1. Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon elektromagnetne indukcije.
    2. Samoindukcija. Lenzovo pravilo.
    3. Uzajamna indukcija. Transformator. Energija u kalemu.
  11. Oscilacije
    1. Harmonijske oscilacije.
    2. Oscilacije u mehanici. Slobodne, prinudne i prigušene oscilacije.
    3. Rezonancija. Matematičko i fizičko klatno.
    4. Naizmenične struje. Dobijanje naizmeničnih struja i napona. Efektivna vrednost naizmenične struje i napona.
    5. Električne otpornosti u kolima naizmenične struje. Impedansa.
    6. Prosto RLC zatvoreno oscilatorno kolo.
  12. Geometrijska optika
    1. Zakon odbijanja i prelamanja svetlosti. Indeks prelamanja.
    2. Disperzija svetlosti. Prizma. Totalna refleksija.
    3. Sferna ogledala.
    4. Sočiva. Optičarska jednačina sočiva.
    5. Kombinacije sočiva. Optički instrumenti.
    6. Fotometrijske veličine.
  13. Talasi
    1. Nastanak i kretanje talasa u raznim sredinama. Vrste talasa: transverzalni i longitudinalni.
    2. Karakteristike talasa: amplituda, frekvencija, brzina prostiranja, talasna dužina. Talasna jednačina.
    3. Princip superpozicije talasa. Progresivni i stojeći talasi.
    4. Interferencija, difrakcija i polarizacija talasa.
    5. Interferencija i difrakcija svetlosti. Difrakciona rešetka. Polarizacija svetlosti.
    6. Zvuk. Izvori zvuka.
    7. Doplerov efekat u akustici.
    8. Nastanak, vrste i spektar elektromagnetnih talasa.
  14. Fizika mikrosveta - kvantna svojstva zračenja
    1. Pojam kvanta energije.
    2. Fotoelektrični efekat. Ajnštajnova jednačina fotoefekta.
    3. De Broljeva relacija. Difrakcija elektrona.
    4. Borov model atoma.
  15. Fizika mikrosveta - struktura atomskog jezgra
    1. Defekt mase i stabilnost jezgra.
    2. Radioaktivni raspad jezgra.
    3. Nuklearne reakcije. Fisija i fuzija jezgra. Nuklearna energija.
    4. Elementarne čestice.