Одржан научно стручни скуп “ИНФОРМАТИКА 25”
У Београду је 27. маја 2025. у Привредној комори Србије одржан научно стручни скуп ”ИНФОРМАТИКА 25” у организацији Друштва за информатику Србије.
Традиционално, на скупу су своје презентације изнели два представника из академске заједнице и два из ИТ индустрије.
Проф. др Милош Милић са ФОН-а је одржао предавање “Утицај LLM модела на квалитет софтвера”. Он је објаснио утицај LLM модела на даљи развој софтвера и образовање софтверских инжењера. Квалитет софтвера је препознат као важна област у софтверском инжењерству. Он представља усаглашеност са захтевима и може се дефинисати као способност софтверског производа да задовољи захтеване и подразумеване потребе у одређеним условима . Велики језички модели (енгл. Large Language Models - LLM) представљају моделе дубоког учења који су тренирани на великим подацима и способни да разумеју, генеришу и манипулишу природним језиком. Захтевају велику рачунарску инфраструктуру, али могу значајно помоћи у обезбеђивању квалитета софтвера. Скренуо је пажњу на предности и садашње недостатке овог модела.
Проф. др Марко Мишић са Електротехничког факултета у Београду је одржао предавање “Примена великих језичких модела у паралелизацији изворног програмског кода”. Софтверски алати засновани на великим језичким моделима умногоме мењају начин на који се програмирају данашњи рачунарски системи. Значајне примене постоје у генерисању програмског кода на основу упита постављених на природном језику, процесима рецензирања, верификације и тестирања, као и поправци програмског кода. У последњих двадесет година је дошло до значајног повећања процесорске моћи, пре свега кроз развој вишејезгарних централних процесора, али и многојезгарних графичких процесора што је додатно допринело развоју рачунарства високих перформанси, паралелног програмирања и обради велике количине података. У оквиру овог предавања је представљена употреба великих језичких модела у паралелизацији постојећег изворног програмског кода, са нагласком на употребу продукционих алата као што су ChatGPT и Github Copilot и програмског модела високог нивоа као што је OpenMP.
У наставку скупа, Срећко Миодраговић из компаније ComTrade је одржао предавање “Потенцијали и примене blokchain технологије”. Blockchain технологија је постала један од најважнијих иновација у дигиталном свету, са великим потенцијалом да трансформише многе индустрије. У овој презентацији представљени су основни принципи blockchaina, као што су децентрализација, сигурност и транспарентност, као и његове примене у различитим секторима. Фокус је био на примене blockchain технологије у финансијама, здравству, ланцима снабдевања, управљању подацима и правима интелектуалне својине. Такође, разматрани су изазови који се јављају приликом имплементације blockchaina, укључујући техничке и регулативне препреке, као и његова улога у блиској будућности.
Филип Филиповић из компаније ABSoft је одржао предавање “Специфичност имплементације ABSoft ЕРП-а у предузећима у којима се периодично аутоматски генеришу фактуре за велики број корисника услуга. Овај ЕРП модул првенствено користе јавна комунална предузећа. Подржане делатности су потрошња воде, топлотне енергије, изношење смећа, одржавање стамбених и пословних простора, закуп пијачних капаитета, погребне услуге. Технички најзахтевнија је миграција података, али једном успешно инсталиран модул доноси велке предности за кориснике.
Учесници су са великим интересовањем пратили предавања и износили своја мишљења И коментаре. Радом скупа је руководила проф. др Драгана Бечејски Вујаклија.
Презентације са скупа могу се наћи на сајту ДИС https://dis.org.rs/ikt-skupovi/odrzan-naucno-strucni-skup-informatika-2025/
У наставку скупа је одржана редовна Скупштина Друштва за информатику Србије. Разматрани су и усвојени Извштај о раду од 2021. до 2025. године и изтвештај Надзорног одбора ДИС. Констатовано је да је организацијом 47 стручних скупова учињен значајан допринос информатизацији Србије. ДИС треба и даље да буде међу водећим актерима развоја информационог друштва у Србији. Наредни задаци су: подршка још динамичнијој дигиталној трансформацији пословања, примена вештачке интелигенције, развој дигиталног идентитета, заштита приватнисти и др. Изабрано је руководство ДИС за наредни четворогодишњи период. Проф. др Жарко Станисављевић са Електротехничког факултета Универзитета у Београд је изабран за члана Управног одбора ДИС.
