Прецизно јавно здравље и иновативни приступи у превенцији и раном откриванју онколошких болести: значај за јавноздравствену политику

Прецизно јавно здравље (ПЈЗ) је концепт који прати прецизну или персонализовану медицину, и може се дефинисати као „средство за побољшање здравља становништва коришћењем нових технологија, посебно геномике и дигиталних технологија, које би водиле праксу јавног здравља генерисањем индивидуално прилагођених интервенција и политика“. Другим речима, ПЈЗ се односи на пружање „праве интервенције, у право време, правој популацији“, или коришћење најбољих доступних података за ефикасније и ефективније циљање на оне којима је потребна.

Превенција и рано откривање онколошких болести представља веома важан јавноздравствени изазов у Србији. Према Међународној агенцији за истраживање рака, Србија је на трећем месту по стопама инциденције и на четвртом месту по стопама смртности од рака у земљама Југоисточне Европе. Бројни фактори ризика у општој популацији доприносе овако неповољним показатељима: висока преваленција пушења међу одраслима (36,6%); високи нивои загађења ваздуха током целе године (годишња просечна концентрација PM2,5 износила је 19,4 μg/m³ у поређењу са 14 μg/m³ у Европском региону), исхрана богата масноћама, прерађеном храном и осиромашена влакнима, али и старење становништва.

Јавноздравствени национални одговор на неповољну епидемиолошку ситуацију био је доношење програма раног откривања карцинома дојке, грлића материце и колоректалног карцинома, за које на глобалном нивоу постоје докази о ефективности и исплативости скрининга. Међутим, упркос свим напорима и спровођењу јавноздравствених кампања за подизање свести о значају раног откривања карцинома, стопе одговора су остале скромне, далеко испод жељених циљева.

Као јавноздравствени професионалци који посматрају из шире перспективе, не можемо а да се не запитамо да ли иновативни приступи доступни у XXI веку могу бити корисни у раном откриванју онколошких болести или одређиванју ризика у општој популацији, тј. да ли могу да смање морталитет, побољшају преживљавање и унапреде квалитет живота у вези са здрављем, и да ли могу да буду доступни свима?

Живимо у ери четврте индустријске револуције, и употреба иновативних технологија као што су вештачка интелигенција (ВИ) и профилисање генома чине револуционарне разлике у свим аспектима здравствене заштите. У току су активности које се односе на обуку модела ВИ у радиологији за откривање сумњивих промена, посебно читање мамографских извештаја, и постоје бројне студије које су доказале да употреба ВИ у првом читању радиолошких извештаја може бити ефикасна и исплатива стратегија.

Други иновативни приступ који разматрамо у раном откриванју ризика за онколошке болести јесте коришћење анализе генома. Захваљујући напредним техникама за профилисање генома, од којих је једна од најпознатијих секвенцирање следеће генерације (Next Generation Sequencing), геномске анализе оболелих ткива данас су готово неизбежни део профилисања тумора и прецизне медицине, а профилисање генома опште популације је постао тренд и циљ великих истраживачких пројеката у Европи и свету. Европска унија (ЕУ) је отпочела иницијативу за одређивање геномског профила код најмање милион становника у ЕУ, а у нашој земљи најављено је истраживање генома код 1000 добровољаца, с обзиром да постоје значајни капацитети за даљи развој геномике, и део смо светских иницијатива у овој области.

Превођење научних сазнања заснованих на доказима у јавноздравствену политику је процес који захтева примену одређених вештина и алата за заговарање, како би и традиционална и иновативна решења за превенцију и рано откривање онколошких болести била доступна свима у општој популацији.

Догађај се организује у оквиру Центра за обраду података у Палати науке уз подршку Електротехничког факултета Универзитета у Београду, Медицинског факултета Универзитета у Београд, Црвеног крста Србије, Палате науке и компанија OvioCare и MSD. Програм догађаја се налази у документу у прилогу.