Органски електронски материјали - симулације електронских особина и примене

О предавању

Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику Београд, Универзитет у Београду, Прегревица 118, 11080 Београд, Србија. Органски полупроводни материјали на бази конјугованих полимера или малих молекула имају велике могућности примене за електронске и оптоелектронске направе као што су соларне ћелије, диоде које емитују светлост и транзистори. Главни разлог томе је могућност њихове лаке и јефтине производње. Да би се разумели процеси у овим направама, неопходно је познавати просторну и енергетску расподелу електронских стања у материјалу, као и покретљивост електрона кроз материјал. На овом предавању ће бити дат преглед тренутне фазе развоја органских материјала и направа на бази њих, као и приказ метода којим се електронске особине ових материјала могу предвидети и симулирати.

О предавачу

Ненад Вукмировић је научни сарадник у Лабораторији за примену рачунара у науци у Институту за физику у Београду. Основне студије је завршио на Универзитету у Београду - на Физичком факултету (2003. године) и Електротехничком факултету (2004. године). Докторску дисертацију “Physics of intraband quantum dot optoelectronic devices” одбранио је у августу 2007. године на Универзитету у Лидсу у Великој британији. Од октобра 2007-2010 је био на постдокторском усавршњавању у Лоренс Беркли Националној Лабораторији у Берклију у САД. Његова истраживачка интересовања укључују теорију и симулације електронске структуре и електронског транспорта у полупроводничким неорганским наноструктурама, органским материјалима и електронским и оптоелектронским направама на бази њих. Освајач је златне медаље на 30. Међународној Олимпијади из физике за средње школе 1999. године, а за научни рад током докторских студија добио је неколико престижних награда на националном и међународном нивоу: IEE Leslie H. Paddle Fellowship (за 2005/2006. и 2006/2007), IEEE Lasers and Electrooptics Society Graduate Student Fellowship (за 2006), као и F. W. Carter награду за најбољу докторску тезу на факултету. Аутор је 35 радова у врхунским међународним часописима (категорија М21).